Međunarodni dan Meseca - od Apola 11 do nove lunarne ere

Danas je Međunarodni dan Meseca. Potpuno je logično zašto je za odavanje počasti Zemljinom prirodnom satelitu izabran baš ovaj datum: na današnji dan 1969. godine misija Apolo 11 prvi put se spustila na površinu ovog nebeskog tela.

Ako bismo sitničarili, datum je delom sporan. Istina je da se 20. jula lunarni modul u kojem su bili Nil Armstrong i Baz Oldrin spustio na Mesec, u takozvano More tišine. Ako bismo gledali kada je prvi čovek stupio nogom na tlo Meseca onda bi to već bio 21. jul, jer se Armstrong iskrcao iz letelice nekoliko sati kasnije.

Ljudi su odlučili da istaknu značaj ovog trenutka, jer time popularišemo astronomiju i istraživanja svemira. To je podsećanje na prve ljudske korake na drugom nebeskom telu, ali i isticanje međunarodne saradnje i ideje o mirnom, održivom i pravo regulisanom korišćenju ovog nebeskog tela.

Međunarodni dan proglasila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija, ali praktičnu organizaciju uglavnom vodi Moon Village Association, međunarodna nevladina mreža posvećena istraživanju Meseca. Ove godine glavna manifestacija održava se danas u interaktivnom muzeju Maloka u Bogoti. Širom sveta najavljeno je još 16 pratećih programa koji će biti organizovani do kraja oktobra. Oni uključuju posmatranje Meseca teleskopima, takmičenja iz robotike, konferencije, izložbe i predavanja.

Ove godine odavanje priznanja Zemljinom pratiocu ima i dodatnu, aktuelnu podršku. U aprilu je ponovo misija sa ljudskom posadom obišla, ili oplovila Mesec, što je probudilo ne samo sećanje na prve korake u svemiru, već i ambicije sa istraživanje kosmosa.

Astronomija kaže da je Mesec jedini prirodni satelit Zemlje i peti najveći prirodni satelit u Sunčevom sistemu. To je stenovito i slojevito nebesko telo sa korom, omotačem i jezgrom. Prema vodećem naučnom objašnjenju, nastao je pre približno 4,5 milijardi godina, posle ogromnog sudara mlade Zemlje sa telom približno veličine Marsa. Izbačeni materijal okupio se u orbiti i postepeno obrazovao Mesec. Osnovna teorija ima snažnu podršku, ali se još raspravlja da li je bio u pitanju jedan veliki sudar ili složeniji niz udara.

U školi se uči da Mesec ne svetli sopstvenom svetlošću. Vidimo Sunčevu svetlost odbijenu od njegove površine. Lunarno tlo je u stvarnosti tamnosivo, a Mesec na nebu deluje blistavo zbog kontrasta sa tamnom pozadinom.

Mesečeva „mora” nikada nisu bila mora. Tamne oblasti nazvane maria ogromne su ravnice stvrdnute bazaltne lave. Imena poput Mora tišine potiču iz vremena kada se verovalo da su tamne površine ispunjene vodom.

Voda ipak postoji. Led je potvrđen u stalno zasenjenim kraterima oko polova, a molekuli vode pronađeni su i u osunčanim delovima tla. Polarno zaleđe privlači buduće misije jer se voda može koristiti za piće, proizvodnju kiseonika i raketnog goriva.

Mesec se inače kontinuirano udaljuje od zemlje, merenja pokazuju da se udaljenost povećava za oko 3,8 centimetara godišnje.Sa Meseca je doneto 382 kilograma stena i tla. Uzorci prikupljeni tokom misija Apolo proučavaju se i danas, jer savremeniji instrumenti mogu iz njih izvući podatke koji 1970-ih nisu bili dostupni.

Za ljudski rod Mesec je mnogo više nebeskog tela, verni pratilac mnogih oblika čovekovog postojanja od nastanka vrste do danas. Mesec je pojam kojim merimo vreme, sačuvan iz prastarih doba kada je vreme povezivano sa ciklusom Mesečevih mena.

Zemljin satelit je deo brojnih religija. Mnoge kulture predstavljaju ga kao žensko božanstvo, od Grčke, preko Rima, do dalekog Istoka i južne Amerike. Reklo bi se da je Mesec još zastupljeniji u verovanjima i narodnom sujeverju. Staro je uverenje da pun Mesec izaziva nesanicu, nasilje, psihijatrijske krize, porođaje ili kriminal. Trag je ostao u rečima izvedenim iz latinskog luna, poput engleskog lunatic. Vukodlak koji se preobražava za vreme punog Meseca postao je standardni motiv književnosti i filma tek kroz kasniji evropski folklor i popularnu kulturu.

Velike analize nisu pronašle dosledan porast kriminala, porođaja, samoubistava ili psihijatrijskih prijema tokom punog Meseca. Pojedina istraživanja registruju male promene sna, ali rezultati nisu ujednačeni. Pre električnog osvetljenja jača mesečina mogla je praktično menjati noćne aktivnosti i san, što je razumniji mehanizam od ideje da Mesečeva gravitacija neposredno upravlja ljudskim ponašanjem.

Nemoguće je pobrojati koliko puta se ovo nebesko telo javlja kao inspiracija u umetnosti.Lukijan iz Samosate je još u drugom veku u satiri „Istinita priča” opisao putovanje na Mesec i rat među njegovim stanovnicima. Sirano de Beržerak je u 17. veku pisao o lunarnim društvima, Žil Vern je 1865. objavio „Od Zemlje do Meseca”, a Herbert Džordž Vels 1901. „Prve ljude na Mesecu”. Putovanje je u tim delima služilo za pustolovinu, satiru i kritiku zemaljskog društva.

Mesec su slikali Van Gog, Jošitoši, Kasper David Fridrih, muzikom opevali Betoven (Mesečeva sonata), Sinatra, ali i Pink Flojd. Kasnije su došli filmovi.

Dakle, znamo da nam je Mesec kroz istoriju bio zagonetka i fenomen, izvor straha, ali i romantičnih emocija, na kraju je postao i nebesko telo koje istražujemo. Kakvu mu ulogu predviđa budućnost? Gotovo izvesno, mnogo pragmatičniju nego do sada. Iako odavno ne spada u tajne dubokog svemira, biće koristan za buduća kosmička istraživanja i pripremu nekih dužih putovanja. Zato već sada njegovi verni pratioci postavljaju pitanje pravnog regulisanja i održivog dogovora kako ćemo i zašto koristiti prostor i poziciju Zemljinog vernog pratioca.